Šta izaziva upalu i kako je hronična upala podloga za karcinom. Važna uloga ishrane u prevenciji upale i raka.
Na latinskom jeziku,reč „inflammatio“ znači „upala“ ili „inflamacija“, što bi doslovno značilo da se neka reakcija postiže paljenjem. To je upravo ono što telu radi karcinom.
Mikrosredina hroničnog zapaljenja može da poveća rizik od nastanka raka, ojača otpornost na hemoterapiju i uključi onkogene, tj. gene koji zdrave ćelije mogu da pretvore u tumorske.
Ono što je najvažnije, upala podstiče širenje i mutiranje ćelija raka, dok nastavlja da mutacije stavi u funkciju razvoja malignih ćelija. Inflamacija, odnosno upala, povećava i sposobnost tumora da pospeši dotok krvi kroz proces angiogeneze.
Na žalost, upala i signalni putevi bivaju ignorisani kod većine karcinoma u onkološkom svetu. U osnovi, upala je jedan od vodećih faktora koji doprinosi nekontrolisanom rastu kancerogenih ćelija i njihovom širenju (metastazi).
Otkrivanje i lečenje uzroka upale, a ne samo lečenje simptoma, od ključne je važnosti u borbi protiv raka ili neke hronične bolesti. Da bi se došlo do korena zapaljenja, mora se precizno odrediti šta izaziva upalu i kako se nositi s njom.
Šta izaziva upalu?
Inflamacija je odgovor tela na oštećenje tkiva, izazvano fizičkom povredom, ishemijskom povredom (koja je prouzrokovana nedovoljnim snabdevanjem krvi u organ), infekcijom, izloženošću toksinima ili drugim vrstama povrede. Zapaljenski odgovor organizma dovodi do ćelijske promene, dok je odgovor imuniteta saniranje oštećenog tkiva i predupređivanje ćelijske proliferacije (rasta) na mestu takvog tkiva.
Upala može da postane hronična ako uzrok zapaljenja i dalje postoji ili određeni kontrolni mehanizmi, koji su zaduženi za sanaciju upale, u tome ne uspeju. Kada ove upalne reakcije postanu hronične, ćelijska mutacija i proliferacija može često da rezultira stvaranjem okruženja pogodnim za razvoj raka.
Sve ovo važi za pojavu raka, ali je još važnije za napredovanje bolesti. Rak kod pacijenta počinje da postaje veoma različit u kasnijim fazama, biva mutiran i kompleksan za lečenje. Različiti signalni putevi su glavni uzroci stvaranja epigenetskih promena na spoljašnjosti ćelije, uključujući i interne mutacije. Stoga je lečenje upalnih uzroka uvek i veoma važno.
Kompleksna uloga upale
Upala deluje u svim fazama nastanka tumora. Ona može da doprinese inicijaciji tumora preko mutacija, genomske nestabilnosti i epigenetskih modifikacija.
Upala aktivira odgovore za popravku tkiva, izaziva proliferaciju premalignih ćelija i povećava njihov opstanak. Takođe, upala stimuliše angiogenezu, izaziva lokalizovanu imunosupresiju i podstiče formiranje gostoljubivog mikrookruženja u kojem premaligne ćelije mogu da prežive, prošire se i akumuliraju dodatne mutacije i epigenetske promene. Na kraju, upala podstiče i metastaze ćelija.
Veza između raka i upale
Uprkos popularnom verovanju, tek manje od 5% karcinoma uslovljeno je genetski, u smislu da su direktno nasleđeni od članova porodice. Većina kancera ima svoj uzrok i ti uzroci dovode do hroničnog zapaljenja, kao dela celokupnog procesa.
Nova istraživanja pokazuju pojavu nove veze između infekcije, epigenetike i raka. Promene katalizovane od strane patogenih upala mogu da transformišu ćelije u kancerogene tumore. Nekoliko vrsta upala – različitihprema uzroku, mehanizmu, ishodu i intenzitetu – podstiču razvoj raka i njegovo napredovanje. U tom smislu, studija Instituta za istraživanje raka navodi da „hronična upala igra višestruku ulogu u karcinogenezi“.
Mnogi karcinomi povezani su sa virusima ili bakterijama koje podstiču epigenetske promene u ćelijama organizma. Prema časopisu „Journal of American Medical Associates“, više od 20% kancera povezano je sa zaraznim bolestima.
Neki dobro poznati primeri su:
- Humani papiloma virus dovodi do raka grlića materice
- Hepatitis C može dovesti do raka jetre
- Epštajn-Barov virus uzrokuje limfom
- Herpes virus 6 povezan je sa javljanjem tumora na mozgu
- Helicobacter Pylori dovodi do raka želuca
Smatra se da je u potpunosti moguće detektovati svega oko 13% infekcija, tako da je ovaj podatak pokazatelj doprinosa infekcije pri javljanju maligniteta, što ga čini većim i ozbiljnijim nego što se to obično tvrdi.
Jedna stvar koju će neko sa hroničnom upalom uvek potvrditi je da ona izaziva toplotu. Abnormalna telesna temperatura takođe može dovesti do termogeneze i poboljšanja metaboličkog širenja raka tokom metastaze. Lokacije sa najviše metaboličkih žarišta mogu ukazivati na najčešće regije širenja raka.
Poznato je da upala izaziva ovakve promene u ćelijskom mikrookruženju. Ćelije često prolaze kroz adaptivne promene da bi preživele stresna ili toksična okruženja. Te adaptivne promene mogu uključivati povećanu ekspresiju antioksidantnih enzima, povećano anaerobno disanje ili razvoj angiogenskih faktora. Ovakvo prilagođavanje je obično prolazno, međutim, ono omogućava normalnim ćelijama da prežive samo dok je toksično stanje ublaženo, tj. manje opasno.
Postoje mnogi signalni putevi upale koji uzrokuju da karcinom raste i širi se, pružajući konstantni otpor. Pomoć poboljšanju lečenja raka u celini podrazumeva jake sveobuhvatne protivupalne i signalne tretmane. To znači da nije dovoljno imati strategiju eliminisanja ćelija raka, već hronična upala treba da bude blokirana i zaustavljena u korenu, kako bi se sprečilo mutiranje i širenje maligniteta.
Kako upala dovodi do kancera?
Kada mali tumor počinje da raste od nekoliko otpadničkih ćelija, on može izbaciti dovoljno kiseonika i hranljivih materija iz svoje okoline. Kako raste i postaje sve veći, potražnja počinje da nadmašuje ponudu i stvari kreću da se otimaju kontroli.
Dok se bore da prežive i dok akumuliraju sve više genetskih grešaka, ćelije raka oslobađaju hemijske signale kako bi namamile ćelije imunog sistema (makrofage i granulocite) da se infiltriraju u tumor. Kada se nađu u unutrašnjem jezgru tumora, ove ćelije luče molekule (citokine) koji pokreću rast krvnih sudova (angiogeneza) i donose neophodni kiseonik i hranljive materije.
Ostali citokini podstiču rast jedne vrste ćelijskog „jastuka“ koji se zove stroma. U međuvremenu, druge inflamatorne ćelije napadaju tumormolekulima (slobodnim radikalima) koje dodatno oštećuju njihov DNK. Ovako novonastali tumori koriste upalu kako bi ubrzali progresiju raka.
Lečenje upale je samo jedan deo kompletnog plana lečenja, jer postoje mnogi drugi aspekti koje treba uzeti u obzir, kao što su ishrana i izgradnja imuniteta.
Ako se uspori rast karcinoma, izgledi za lečenje su veći i onda ga je mnogo lakše držati pod kontrolom. U suprotnom, ako nastavlja da raste, rak može da prevaziđe sve terapije i lako ih pobedi.
Upala i rak: Zašto je ishrana važna?
„Produžena upala može oštetiti zdrave ćelije tkiva i oslabiti imuni sistem“, kaže dr Stefani Makson, viši klinički dijetetičar u „MD Anderson’s Integrative Medicine Center“. Ovakvo oslabljeno stanje može da poveća rizik od bolesti kao što je rak.
Međutim, nisu sve upale loše. Zapaljenski odgovor tela je od suštinskog značaja za izlečenje, jer upalna reakcija govori imunom sistemu da pošalje bela krvna zrnca da pomognu u borbi protiv infekcija ili da repariraju povredu. Ali, kada upala potraje ili kada telo izaziva reakciju i onda kada ne postoji neka infekcija ili povreda, to je već razlog za zabrinutost.
Uzroci hroničnog zapaljenja mogu da obuhvataju gojaznost, pušenje, stres, nedostatak vežbanja, izloženost duvanskom dimu i način ishrane. Ono što je još gore, hronična upala često ne pokazuje nikakve znake. Ipak, dobra stvar je to da svako može da smanji hroničnu upalu tako što će izbegavati sve njene uzroke i time smanjiti rizik od raka.
„Počnite sa ishranom“, kaže dr Makson.
Protivupalna ishrana može pomoći da se izbegnu dijabetes, srčana oboljenja i Alchajmerova bolest.
„Hrana koja pomaže u prevenciji raka takođe doprinosi smanjenju hronične upale i obrnuto“, ističe dr Makson i daje nam vrlo jasne preporuke protivupalne ishrane.
1. Dodajte više hrane biljnog porekla u svoju ishranu
Biljna hrana predstavlja jedinu vrstu namirnica koja sadrži protivupalne fitonutrijente. Ove materije su bogate antioksidantima i vlaknima, pa kao takve potrebne su telu da ostane zaštićen od raka. Vlakna mogu da smanje nivo C-reaktivnog proteina (CRP), koji u krvi signalizira upalu.
Američki institut za istraživanje raka preporučuje da namirnice biljnog porekla zauzimaju dve trećine tanjira kod svakog obroka. Ostale preporuke su:
- Jedna polovina tanjira treba da bude povrće bez skroba i/ili voće svih boja.
- Jedna četvrtina tanjira treba da budu žitarice ili povrće na bazi skroba, kao što su krompir, kukuruz i grašak
2. Ograničite unos prerađene hrane
„„Izbor celih svežih namirnica povećava unos hranljivih materija i fitonutrijenata. Ovi sastojci nas održavaju zdravim na mnogo načina, uz istovremeno smanjenje upale„, kaže dr Makson.
Prerađena hrana je siromašna hranljivim materijama, a bogata rafiniranim šećerom, brašnom i mastima. Takođe, ona je puna veštačkih sastojaka koji povećavaju nivo CRP. Saveti su sledeći:
- Izbegavajte prerađenu hranu, kao što je brza hrana, pakovani obroci ili instant jela.
- Klonite se mesnih prerađevina, kao što su slanina, kobasice, viršle…
- Izbegavajte gazirane sokove i energetske napitke
3. Izbalansirajte unos masnih kiselina
Omega 3 masne kiseline mogu pomoći u zaštiti tela od hronične upale. S druge strane, omega 6 masne kiseline povećavaju upalu.
Ključ je u ravnoteži, tako što ćete jesti više namirnica koje imaju omega 3, a manje onih koji sadrže omega-6 masne kiseline. Konkretnije, ovo znači:
- Jedite hranu bogatu omega 3 masnim kiselinama, kao što su losos, tuna, laneno seme, čia seme, orasi i avokado.
- Koristite ulja visoke vrednosti omega 3 masnih kiselina, kao što su maslinovo ulje i ulje uljane repice.
- Izbegavajte ili ograničite korišćenje ulja bogata omega 6 masnim kiselinama, kao što su kukuruzno, suncokretovo, ulje kikirikija i soje.
- Pažljivo pročitajte sastojke na upakovanoj hrani. Ograničite unos hrane koja je napravljena na bazi rafinisanih biljnih ulja sa visokim sadržajem omega 6 masnih kiselina. Ova ulja naći ćete kod raznih grickalica, keksa, krekera i slatkiša.
4. Ograničite unos crvenog mesa
Previše crvenog mesa u ishrani, poput svinjetine, govedine, jagnjetine ili mesa divljači, može povećati rizik od raka. Potrebno je ograničiti unos crvenog mesa kako bi rizik od nastanka karcinoma bio na niskom nivou. Dakle:
- Izaberite meso bogato životinjskim proteinima, kao što su piletina i ćuretina (bez kožice) i riba.
- Zamenite životinjske proteine biljnima, poput pasulja i sočiva.
- Izaberite meso, mleko, sir i jaja bez hormona i aditiva, dobijene sa prirodnih staništa i pašnjaka, gde se gaji stoka na potpuno prirodan način.
5. Jedite više fermentisanih namirnica
Fermentisana hrana, kao što je jogurt, kiseli kupus ili miso supa, sadrži probiotike koji pomažu da se upala smanji. Kako bi se dobilo najviše benefita iz ovakve hrane, poželjno je pojesti barem jednu malu porciju neke fermentisane namirnice svaki dan. Ono što treba da činite je:
- Izaberite niskomasne fermentisane proizvode, kao što je običan organski jogurt i kefir.
- Probajte fermentisano povrće, kao što je kiseli kupus.
- Spremite miso supu ili čaj od kombuhe.
Dakle, sledeći sve ove navedene preporuke i savete, svaki čovek je u prilici da ishranom smanji rizik od nastanka različitih hroničnih bolesti i time unapredi kvalitet sopstvenog života.