Inonotus Obliquus (Chaga)

Izvor Informacija:

 

Memorial Sloan–Kettering Cancer Center (MSKCC) – Čak i najveći i najstariji privatni centar za proučavanje raka u svetu, sa sedištem u New Yorku je priznao dokumentovano lekovita dejstva medicinskih gljiva.

Naučni naziv: Inonotus Obliquus

Japanski naziv: Kabanoanatake

Kineski naziv: Bai Hua Rong

Engleski naziv: Chaga

Moj imunitet Inonotus-Obliquus-(Chaga)

Čaga raste u šumama istočne Evrope i Rusije na stablima breze, jove i smreke, gde se pojavljuje kao sterilni rast ili izraslina na stablu [http://en.wikipedia.org/wiki/Inonotus_obliquus]

Tradicionalno: Čaga koja raste na brezama je korišćena kao čaj, u lečenju raka, uključujući   i inoperabilni rak dojke, kuka, želuca, pljuvačnih žlezdi, pluća,  kože, rektuma i Hočkin limfoma, a pokazao se kao čudesni lek za rak u autobiografskom romanu ruskog pisca Solženicina iz 1967.godine,“Odeljak za rak“.

Mudrost korišćenja uzgajane breze: jedna od ključnih komponenti  Čage su triterpeni, betulinska kiselina koja se prirodno javlja u brojnim biljkama, ali prvenstveno u kori bele breze (Betula pubescens – se u mnogim istočno evropskim i sibirskim mitovima predstavlja  kao stablo života i plodnosti ) zbog čega  je dobila svoje ime. Čaga koja raste na brezama uzima visoku koncentraciju betulinske kiseline iz kore drveta, što čini da i proizvodi od nje  imaju visoku koncentraciju betulinske kiseline.

Betulinska kiselina  dokazano izaziva apoptozu mitohondrija u različitim ćelijama raka i inhibira enzim „topoisomerase“ [http://en.wikipedia.org/wiki/Topoisomerase] koji je neophodan za cepanje i spajanje DNK  lanca u ćelijskoj deobi. Osim toga ona poseduje anti-virusna, anti-parazitska i protiv upalna svojstva. Trenutno se vrše ispitivanja kakvo dejstva ima Čaga na celije raka u Američkom Nacionalnom institutu za rak.

Ostale važne komponente Čage su i polisaharidi i steroli.Visok sadržaj fenola daje joj izuzetna antioksidantna svojstva.

Obzirom da se u Poljskoj i Rusiji Čaga uveliko koristi kao narodni lek protiv raka  zbog svoje kombinacije polisaharida i komponenti koje imaju  direktino anti kancerogeno dejstvo a prvenstveno  betulinska kiselina i njeni derivati,Čaga sada privlači sve veću pažnju i interesovanje i lekara i naučnika sirom sveta.

In vitro studije o betulinskoj kiselini su pokazale da je vrlo efikasna u borbi protiv raznih ćelija raka: melanoma, neurodermalnih tumora (neuroblastoma, meduloblastoma, Eving sarkoma,  malignih tumora mozga, raka  jajnika, skvamoznog karcinoma glave ivrata).

Ali takodje je utvrđeno da betulinska kiselina nema uticaja na epitelne tumore, kao što su rak dojke, rak debelog creva, mikrocelularni rak pluća i rak bubrega. Njeno antitumorsko dejstvo je vezano za  direktno prouzrokovanje apoptoze mitohondrija u malignim celijama bez obzira na status p53 gena.

Klinički,  uloga betulinske kiseline u borbi protiv moždanih ćelija raka je posebno zanimljiva i važno je napomenuti da je u jednoj od studija betulinska kiselina imala citotoksičnu aktivnost  na sva 4 uzorka  kultivisanih primarnih ćelija raka uzetih  od 4 pacijenta sa neuroblastomom i isto tako na 20 uzoraka glioblastoma uzetih od  24 pacijenta.

In vivo studije potvrđuju aktivnost betulinske kiseline u borbi protiv raka, kao i potpuno odsustvo toksičnosti.

KRATAK KLINIČKI PREGLED

Osnovna primena u terapiji:

  • Antivirusna
  • Anti -inflamatorna
  • Antimutagena
  • Imunostimulativna
  • Lečenje raka
  • Hepatoprotektivna

Ključni sastojci: Inotodiol, Lanosterol, Ergosterol, Betulinic acid (Betulin)

Ovaj tekst i sajt su edukativnog karaktera, namenjeni za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nisu zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje.

Bibliografija:

 

Memorial Sloan–Kettering Cancer Center (MSKCC) – Čak i najveći i najstariji privatni centar za proučavanje raka u svetu, sa sedištem u New Yorku je priznao dokumentovano lekovita dejstva medicinskih gljiva.

 
 
  1. ^ Inonotus obliquus (Ach. ex Pers.) Pilát 1942″MycoBank. International Mycological Association. Retrieved 2011-10-11.
  2. ^ Needham, Arthur (2005-12-16). „Clinker Polypore, Chaga“. Retrieved 10 October 2011.
  3. ^ Muma, Walter. „True Tinder Fungus“. Retrieved 5 December 2012.
  4. ^ Youn, Myung-Ja; Kim, JK; Park, SY; Kim, Y; Kim, SJ; Lee, JS; Chai, KY; Kim, HJ; Cui, MX; So, HS; Kim, KY; Park, R (2008). „Chaga mushroom (Inonotus obliquus ) induces G0/G1 arrest and apoptosis in human hepatoma HepG2 cells“. World Journal of Gastroenterology14 (4): 511–7. doi:10.3748/wjg.14.511PMC2681140PMID18203281.
  5. ^ „Chaga Mushroom“Memorial Sloan–Kettering Cancer Center. 18 July 2011. Retrieved August 2013.
  6. ^
    • Rzymowska, J (1998). „The effect of aqueous extracts from Inonotus obliquus on the mitotic index and enzyme activities“. Bollettino chimico farmaceutico137 (1): 13–5. PMID9595828.
    • Mizuno, Takashi; Zhuang, Cun; Abe, Kuniaki; Okamoto, Hidehumi; Kiho, Tadashi; Ukai, Shigeo; Leclerc, Sophie; Meijer, Laurent (1999). „Antitumor and Hypoglycemic Activities of Polysaccharides from the Sclerotia and Mycelia of Inonotus obliquus (Pers.: Fr.) Pil. (Aphyllophoromycetideae)“. International Journal of Medicinal Mushrooms1 (4): 301. doi:10.1615/IntJMedMushr.v1.i4.20.
  7. ^ Cui, Y; Kim, DS; Park, KC (2005). „Antioxidant effect of Inonotus obliquus“. Journal of ethnopharmacology96 (1–2): 79–85. doi:10.1016/j.jep.2004.08.037PMID15588653.
  8. ^
    • Kim, Yong Ook; Han, Sang Bae; Lee, Hong Woen; Ahn, Hyo Jung; Yoon, Yeo Dae; Jung, Joon Ki; Kim, Hwan Mook; Shin, Chul Soo (2005). „Immuno-stimulating effect of the endo-polysaccharide produced by submerged culture of Inonotus obliquus“. Life Sciences77 (19): 2438–56. doi:10.1016/j.lfs.2005.02.023PMID15970296.
    • Kim, Yong Ook; Park, Hae Woong; Kim, Jong Hoon; Lee, Jae Young; Moon, Seong Hoon; Shin, Chul Soo (2006). „Anti-cancer effect and structural characterization of endo-polysaccharide from cultivated mycelia of Inonotus obliquus“. Life Sciences79 (1): 72–80. doi:10.1016/j.lfs.2005.12.047PMID16458328.
  9. ^
    • Park, Young-Mi; Won, Jong-Heon; Kim, Yang-Hee; Choi, Jong-Won; Park, Hee-Juhn; Lee, Kyung-Tae (2005). „In vivo and in vitro anti-inflammatory and anti-nociceptive effects of the methanol extract of Inonotus obliquus“. Journal of Ethnopharmacology101 (1–3): 120–8. doi:10.1016/j.jep.2005.04.003PMID15905055.
    • Mishra, Siddhartha Kumar; Kang, Ju-Hee; Kim, Dong-Kyu; Oh, Seung Hyun; Kim, Mi Kyung (2012). „Orally administered aqueous extract of Inonotus obliquus ameliorates acute inflammation in dextran sulfate sodium (DSS)-induced colitis in mice“. Journal of Ethnopharmacology143 (2): 524–32. doi:10.1016/j.jep.2012.07.008PMID22819687.
  10. ab Zheng, W. F.; Liu, T.; Xiang, X. Y.; Gu, Q. (July 2007). „Sterol composition in field-grown and cultured mycelia of Inonotus obliquus“Yao xue xue bao = Acta pharmaceutica Sinica42 (7): 750–756. PMID17882960.
  11. ^ Zheng W, Miao K, Liu Y, Zhao Y, Zhang M, Pan S et al. (2010). „Chemical diversity of biologically active metabolites in the sclerotia of Inonotus obliquus and submerged culture strategies for up-regulating their production“. Appl Microbiol Biotechnol87 (4): 1237–54. doi:10.1007/s00253-010-2682-4PMID20532760.
  12. ^ Zheng, W. F. (July 2008). „Phenolic compounds from Inonotus obliquus and their immune-stimulating effects“Mycosystema27 (4): 574–581.
  13. ^ Müllauer, Franziska (2011). Betulinic Acid Induced Tumor Killing.
  14. ab Paper with background on extraction processes
  15. ^ Rhee, S.Y. (2008). „A comparative study of analytical methods for alkali-soluble β-glucan in medicinal mushroom, Chaga (Inonotus obliquus)“LWT – Food Science and Technology41 (3): 545–549.
  16. Smith JE, Rowan NJ, Sullivan R Medicinal Mushrooms: Their Therapeutic Properties and Current Medical Usage with Special Emphasis on Cancer Treatments, 2001
  17. Cristina Lull, Harry J. Wichers, and Huub F. J. Savelkoul „Antiinflammatory and Immunomodulating Properties of Fungal Metabolites“, Wageningen University and Research Center, The Netherlands 2005
  18. Ulrike Lindequist, Timo H. J. Niedermeyer, and Wolf-Dieter Jülich “ The Pharmacological Potential of Mushrooms“, Oxford University Press 2005
  19. Andrea T. Borchers, Anita Krishnamurthy, Carl L. Keen, Frederick J. Meyersà, and M. Eric Gershwin „Immunobiology of Mushrooms“, Society for Experimental Biology and Medicine 2008

error: Sadržaj je zaštićen!!