Medicinske gljive

1. Na Zemlji raste oko 140.000 vrsta pečuraka, ali je nauci dostupno svega 10% – otprilike 14.000 imenovanih vrsta. Pod terminom „gljiva“ podrazumeva se definicija koju su dali Chang i Miles (1992): „makrofungusi sa osobenim plodnim telom koje može da se razvija iznad ili ispod zemlje, a dovoljno je veliko da se vidi golim okom i ubere rukom.“

Pečurke su ogroman, ali nedovoljno iskorišćen izvor polisaharida sa antitumornim i imunostimulacionim svojstvima i veliki potencijal za stvaranje novih i moćnih farmaceutskih proizvoda. Većina gljiva Basidiiomyceta sadrži biološki aktivne polisaharide u plodnim telima, kultivisanom micelijumu, kao i u tečnosti za kultivisanje mikroorganizama. Podaci o polisaharidima u pečurkama dobijeni su analizom 651 vrste i 7 infraspecifičnih taksona od 182 roda viših hetero i homobazidiomiceta.Ovi polisaharidi su različiog hemijskog sastava, i većina pripada grupi beta-glukana; oni imaju β-(1→3) veze u glavnom lancu glukana i dodatne β-(1→6) čvorove koji imaju antitumorsko dejstvo. Izgleda da su glukani veće molekularne težine delotvorniji od onih manje molekularne težine.

Da bi se poboljšala njihova antitumorska i klinička svojstva (uglavnom rastvorivost u vodi) polisaharidi se često hemijski modifikuju. Osnovne procedure koje se koriste za hemijsko poboljšanje su: Smitovo razgrađivanje (oksido-reduko-hidroliza), formoliza i karboksimetilacija. Većina kliničkih dokaza antitumorskih svojstava potiču od komercijalizovanih pollisaharida – lentinana, PSK-a (krestina), i shizofilana, ali dobre rezultate daju i polisaharidi nekih drugih vrsta pečuraka. Njihovo dejstvo posebno je blagotvorno na klinikama na kojima se koriste zajedno sa hemoterapijom. Polisaharidi gljiva sprečavaju onkogenezu, i u tom smislu pokazuju direktno antitumorsko dejstvo.

Polisaharidi, odnosno beta glukani iz pečuraka pokazuju svoje imunomodulirajuće dejstvo uglavnom preko aktivacije imuno-odgovora organizma domaćina, odnosno ćelija imunološkog sistema koje su važne za homeostazu odnosno stvaranja ravnoteže između imuno-ćelija (makrofaga, monocita, neutrofila, “NK” ćelija (prirodne ubice), dendritičnih ćelija) i hemijskih prenosnika (citokina poput interleukina, interferona). Beta glukani se smatraju modifikatorima biološkog odgovora ‘biological response modifiers’ a to znači da:

• • ne škode i ne opterećuju telo;

• • pomažu organizmu da se adaptira na stres, biološki ili onaj iz okruženja;

• • pokreću nekarakterističnu aktivnost tela, podržavaju neke ili sve njegove važne sisteme, uključujući nervni, hormonski i imunološki, kao i regulatorne funkcije.

Sposobnost polisaharida da poboljšaju ili uguše imunološke reakcije zavisi od brojnih faktora, uključujući i dozu, način, vreme i učestalost davanja, mehanizam ili mesto delovanja. Oni se vezuju za površinske receptore raznih imuno-ćelija i aktiviraju ih. Dvosmerna regulacija funkcije imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se poboljša ili da se oslabi zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu.

Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imunološki sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako preparat koji sadrži Cordyceps damo nekom sa hiperaktivnim imunitetom, kao što je slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opadaju, a raste broj crvenih krvnih zrnaca.

Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u mehanizmu diferencijacije proizvodnje krvnih ćelija koje se proizvode u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. Napuštajući koštanu srž kao nezrele, ove ćelije putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca, T ćelije, ćelije prirodne ubice i ostale. Izgleda da Cordyceps ima uticaja na mehanizam diferencijacije koji signalizira telu gde treba da pošalje te nezrele ćelije.

Taj mehanizam jasno je naznačen u studijama koje se bave načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997.) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije protiv bolesti deluje kao prirodna bomba. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, prouzrokovane bilo padom ili povećanjem imuniteta.

Humane epidemiološke studije sprovedene u Japanu i Brazilu sugerišu da redovna konzumacija određenih lekovitih pečuraka tokom dužeg vremenskog perioda značajno smanjuje rizik od pojava raka. Sve je veći broj dokaza da redovno uzimanje jakih lekovitih pečuraka može imati efekat prevencije raka, visoku antitumorsku aktivnost i ograničenje metastaza tumora.

Antraks je bolest koja se iz očitih razloga ne može testirati na ljudima. U studiji koju je sprovelo kanadsko Ministarstvo odbrane, Dr. Kournikakis je pokazao da je oralno uzet β-glukan iz kvasca, dat sa ili bez antibiotika, zaštitio miševe od infekcije antraksom. Doza antibiotika zajedno sa oralno uzetim česticama celog glukana (2 mg/KG telesne težine ili 20 mg/KG telesne težine) osam dana pre inficiranja Bacillus anthracis zaštitila je miševe od antraksa u toku 10-dnevne izloženosti. Miševi kojima je dat samo antibiotik nisu preživeli.

Drugi eksperiment je sproveden da bi se ispitao efekat kvasnog β-glukana oralno uzetog, a nakon izlaganja miševa B. anthracis. Rezultati su bili slični rezultatima prethodnog eksperimenta sa 80-90% stope preživljavanja kod miševa tretiranih β-glukanom, nasuprot samo 30% kontrolne grupe nakon desetodnevne izloženosti. Zaključak koji pruža nadu je da će se slični rezultati pokazati i kod ljudi.

Dobar primer preventivnog dejstva pokazalo je istraživanje najpopularnije japanske jestive i lekovite pečurke, Hypsizygus marmoreus (Ikekava 2001). Kontrolna grupa miševa uzgojena je pomoću obične hrane, dok su tretirani miševi dobijali hranu sa 5% plodnih tela H. marmoreus. Svim miševima ubrizgan je jak karcinogen metil-kolantren, nakon čega je započeto istraživanje nastanka malignih tumora kod miševa. Na kraju 76. nedelje posmatranja, kod 21 od 36 miševa kontrolne grupe razvio se tumor, naspram samo 3 od 36 miševa iz tretirane grupe. Autori su zaključili da se mehanizmi kancero-inhibitornih i kancero-preventivnih svojstava jestivih gljiva baziraju na imunostimulaciji (Ikekava 2001).

Polisaharidi iz pečuraka ne napadaju direktno ćelije raka, već antitumorsko dejstvo proizvode aktivacijom različitih imuno-odgovora domaćina. To su potvrdili mnogi eksperimenti, poput gubitka antitumorskog svojstva kod miševa kojima je po rođenju odstranjena grudna žlezda, ili im je ubrizgavanan anti-limfocitni serum (Ooi i Liu 1999). Rezultat ovog istraživanja sugeriše da antitumorsko dejstvo polisaharida zahteva netaknute T-ćelije, i da se obavlja preko mehanizma imuno-sistema koji zavisi od timusa. Takođe, antitumorno dejstvo lentinana i ostalih polisaharida sprečava se prethodnim tretmanom antimakrofagim agensima (kakav je karagenan, na primer).

Opštepriznati modus operandi u lečenju raka podrazumeva operaciju sa ili bez terapije zračenjem. Zračenje se uspešno primenjuje kod mnogih oblika raka, dok je hemoterapija postala integralni deo multidisciplinarnog lečenja raka a služi i kao palijativna mera u slučaju uznapredovalog oblika raka.

Ipak, u skoro svim slučajevima, glavni uzrok neuspeha lečenja bio je pojavljivanje udaljenih metastaza. Operacija i zračenje su lokalizovana sredstva za saniranje bolesti i nisu delotvorni kod udaljenih metastaza. Za takve metastaze preporučuje se hemoterapija, ali njeno dejstvo je ograničeno toksičnim propratnim efektima visokih doza. Danas se u holističkom pristupu lečenja raka akcenat stavlja na kvalitet života pacijenta nakon klasičnih tretmana. Da li je pacijent preživeo ili ne, ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za procenu rezultata lečenja. Stoga, sve češće postaje praksa da onkolog kombinuje sve dostupne discipline koje mogu poslužiti dobrobiti pacijenta, nakon što glavnim tretmanom uništi primarni tumor. Poznato je da zračenje i hemoterapija slabe imunološku odbranu pacijenta, koju je rak već oštetio. Iz tih zapažanja stvorila se nova svest vezi sa lečenjem malignih oboljenja – da li je moguće modifikovati biološki odgovor domaćina na zloćudni napad?

Istraživači veruju da je za maksimizaciju odgovora imuno-sistema najbolja mešavina polisaharida iz pečuraka. Ovi polisaharidi povećavaju broj i aktivnost T i NK limfocita (prirodnih ubica). Kombinacija raznih vrsta lekovitih gljiva šalje imunološkom sistemu više stimulansa za buđenje prirodnog mehanizma odbrane tela.

Zašto je važno da se pečurke jedu i uzgajaju da budu organske?

Ovaj tekst i sajt su edukativnog karaktera, namenjeni za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nisu zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje.