Vitamini su neizbežni sastojci svake ishrane, bilo da ih unosimo u organizam putem hrane ili kroz dodatke toj hrani. Oni imaju vitalni značaj za naše zdravlje i pravilno funkcionisanje našeg tela.
Nedostaci ovih materija dovode do širokog raspona zdravstvenih problema – od anoreksije do gojaznosti, poremećaja ili potpunog zastoja rada određenih organa, kao i do brojnih drugih hroničnih stanja organizma.
Svi smo svesni šta znači nedostatak vitamina, ali obično nismo svesni toga da svi vitamini nisu stvoreni na isti način. Velika većina nastala je sintetičkim putem, a veoma mali broj njih dolazi iz prirodnih resursa.
Šta su “sintetički” vitamini?
Zdrava, organska ishrana treba da obezbedi dobru količinu hranljivih materija porebnih telu, ali dodaci ishrani, koji se popularno nazivaju suplementi, mogu da pomognu u dobijanju sigurne količine određenih specifičnih vitamina.
U svemu tome ne bi postojao nikakav problem da su ti dodaci ishrani u vidu vitamina nastali na prirodan način. Međutim, to najčešće nije slučaj. Mnogi vitaminski i mineralni suplementi proizvedeni su sintetičkim putem, koji uključuje razne hemikalije. To znači da ovako nastali dodaci ishrani ne dolaze direktno iz svojih prirodnih izvora. Oni izlaze iz laboratorije, a napravljeni su tako da oponašaju način na koji prirodni vitamini deluju u našem telu. Nasuprot veštačkim, prirodno nastali vitamini potiču direktno iz biljnog materijala u kojem je sadržan neki određeni vitamin.
Šta je važno u vezi sa sintetičkim vitaminima?
Najpre, sintetičke varijante vitamina sadrže hemijske supstance koje nisu namenjene za ishranu ljudi i ne postoje u prirodi. Evolucija nam je pokazala da je čoveku namenjena ishrana sastavljena od materija koje se mogu gajiti ili prikupiti iz zemlje ili sa zemlje, a ne od materija koje nastaju u laboratorijskim uslovima.
Sledeća važna stvar u vezi sa veštačkim vitaminima je da su oni rastvorljivi u mastima. To je posebno opasno, jer znači da oni mogu prodreti u masno tkivo i izazvati toksičnost. Sintetički oblik vitamina je opasniji i zbog toga što se njime dobija visokokoncentrovana doza vitamina, a ne ona količina koja bi se dobila kroz hranu kao njihovog prirodnog izvora.
U vezi sa prirodnim vitaminima koji se mogu rastvoriti u mastima, treba naglasiti sledeće:
- Vitamini A, D, E i K pripadaju grupi vitamina koji su rastvorljivi u mastima
- Vitamini koji imaju ovu sposobnost, u svom prirodnom stanju nalaze se u namirnicama poput maslaca, ribljeg ulja, orašastih plodova i zelenog lisnatog povrća
- Zalihe vitamina rastvorljivih u mastima čuvaju se u jetri i masnom tkivu
- Većina ljudi ne dobija dovoljnu količinu ovakvih vitamina putem ishrane
Razlika između prirodnih i sintetičkih vitamina
Mnogim sintetičkim vitaminima nedostaju supstance koje su karakteristične za prirodne vitamine, jer je njihova glavna osobina – izolovanost. Prema stavovima određenih svetskih udruženja potrošača, ovakvi izolovani vitamini ne mogu da budu tretirani na isti način kao njihove sasvim prirodne varijante.
Prirodni oblik vitamina nije izolovan, već uvek dolazi zajedno sa drugim vitaminima, enzimima i mineralima, koji kontrolišu način na koji telo prepoznaje, metaboliše, pa onda i koristi iz tog prirodnog izvora ono što mu je potrebno.
Sintetički izolovane vitamine telo ne može uvek da koristi, pa se oni u njemu ili čuvaju do potpunog iskorišćavanja ili se iz njih izvuku hranljive materije neophodne za funkcionisanje organizma koje se zatim izlučuju. Osim toga, laboratorijski stvoreni vitamini su lišeni i neophodnih minerala, pa se u slučaju njihovog uzimanja moraju koristiti telesne mineralne rezerve, što može dovesti do opasnog manjka minerala u organizmu.
Više od 95% svih današnjih vitaminskih suplemenata koji se nalaze na tržištu spada u sintetički izolovane supstance.
Kako razlikovati prirodne vitamine od veštačkih?
Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer mnogi proizvođači vitamina žele da im potrošači veruju u to da kupovinom dobijaju “prirodni proizvod”. Nažalost, zakon koji reguliše ovo pitanje je takav da se vitamini mogu nazvati “prirodnim” ukoliko sadrže bar 10% vitamina koji potiče iz prirodnog izvora. To znači da tzv. “prirodni” vitamin u sebi može da sadrži i do 90% sintetički proizvedenih hemikalija!
Najčešće što nam se servira kao “prirodni” vitamin jesu vitamini iz grupe B i C, koji su, naravno, sintetički proizvedeni.
Da bi se bolje razumela razlika između jednih i drugih, korisno je pogledati listu uobičajenih sintetički stvorenih vitamina, koje je preporučljivo izbegavati.
- Vitamin A: Retinil palmitat
- Vitamin B1 (tiamin): Tiamin mononitrat, Tiamin hidrohlorid
- Vitamin B2 (riboflavin): Riboflavin
- Pantotenska kiselina: Kalcijum D-pantotenat
- Vitamin B6 (piridoksin): Piridoksin hidrohlorid
- Vitamin B12: Cijanokobalamin
- PABA (para-aminobenzoeva kiselina): Aminobenzoeva kiselina
- Folna kiselina: Pteroilglutaminska kiselina
- Holin: Holin hlorid, Holin bitartrat
- Biotin: D-biotin
- Vitamin C (askorbinska kiselina): Askorbinska kiselina
- Vitamin D: Ergosterol, Kalciferol
- Vitamin E: DL-alfa tokoferol*, DL-alfa tokoferol acetat* ili Sukcinat
* bilo koji “DL” oblik nekog vitamina je uvek sintetičke prirode.
Među ostale otrovne supstance, koje treba izbegavati ukoliko se nalaze u određenim suplementima su: magnezijum stearat (stearinska kiselina), natrijum glutamat (najčešće označen kao “prirodna aroma”), karnauba vosak (koristi se za poliranje automobila i cipela) i titanijum dioksid (kancerogena materija).
Vitamini: Prirodni protiv sintetičkih
Svima je dobro poznata činjenica da su namirnice u izvornom obliku mnogo zdravije i korisnije za organizam nego kada se one na bilo koji način prerade i obrade. Iako postoje brojna oprečna mišljenja nutricionista koja i kakva hrana treba da bude na svakodnevnom meniju, svi su oni saglasni da, bez obzira o kojoj je namirnici reč, ona je za organizam najbolja kada je onakva kakva je u prirodi, odnosno onda kada se na njoj minimalno intervenisalo pre konzumiranja.
Daćemo primer ovom njihovom generalnom slaganju. Sirov, prirodni med mnogo je bolji zaslađivač nego beli šećer. Zašto bi išta bilo drugačije kada je reč o vitaminima? Nema nijednog razloga da prirodni vitamin (med) bude lošiji od veštačkog (beli šećer), dok je mnogo razloga zbog kojih je sintetički stvoren vitamin štetniji za organizam od onog iz prirode.
Jednostavno, sirova hrana je u nemerljivoj zdravstvenoj prednosti u odnosu na prerađenu hranu, jer je ova druga lišena svih dodatnih hranljivih sastojaka kojima su bogate sirove namirnice. U skladu sa tim, isto kao i kod obrađenih namirnica, tako su i “obrađeni” vitamini izolovani od svih dodatnih hranljivih materija koje prirodno dolaze sa vitaminima.
Prirodni “whole food” suplementi
Dodaci ishrani u obliku vitamina i minerala, nastali iz potpuno prirodnog izvora, odnosno iz namirnica koje su obrađene najmanje moguće, ali bez dodatka bilo kakvih aditiva ili drugih veštačkih materija, smatraju se prirodnim suplementima. Vitamini koji se nalaze u okviru ovih dodataka ishrani nisu izolovani kao kod veštačkih suplemenata. Oni su veoma kompleksne strukture, koja je iskombinovana različitim enzimima, koenzimima, antioksidantima, mikroelementima, aktivatorima i mnogim drugih činiocima, koji svi zajedno, kao jedan kompleks, funkcionišu sinergetski. To znači da potpomažu jedni druge, kako bi se omogućilo da određeni vitamin najbolje “odradi” svoj posao u organizmu.
Hranljive materije unutar ovakvog jednog kompleksa ne mogu se uzeti odvojeno od celine, a da se potom očekuje da odrade isti posao u telu kao što je ceo taj kompleks struktuiran da uradi.
Savršen, slikovit primer razlike između izolovanog vitamina i kompleksa vitamina jeste automobil. On predstavlja predivno dizajniran kompleks mašina, kome je potrebno da svi njegovi elementi koji ga čine budu prisutni kako bi automobil ispravno funkcionisao. Točkovi su svakako važan deo celine, ali nikada ih ne biste mogli izolovati od ostatka auta, a da samo njih smatrate automobilom ili očekivati od njih da funkcionišu kao ceo auto.
Identična analogija važi za vitamin C (askorbinska kiselina) ili vitamin E (delta-tokoferol). Oni se izolovani u suplementima mogu naći u bilo kojoj prodavnici koja prodaje ovakve proizvode, ali oba ova vitamina su samo delovi celog kompleksa vitamina. Pojedinačno, oni nikako ne mogu da obavljaju one funkcije koje može da postigne ceo kompleks.
Sinergija i snaga
Različiti delovi prirodnog vitaminskog kompleksa funkcionišu zajedno u jednom sinergetskom maniru. Najjednostavnije objašnjeno, sinergija znači da celina nije puki zbir određenih delova koji je čine, nego je mnogo značajnija i veća od tog zbira. Kada bi se bilo koji prirodni vitaminski kompleks rastavio na njegove sastavne komponente, sinergija koju kompleks ima sasvim bi nestala! Analogno automobilu kog smo već pominjali, ovo znači da će svaki automobil kao celina mnogo bolje funkcionisati (voziće se) nego što to može da učini gomila razbacanih njegovih delova.
Velika većina ljudi u trenutku kada se odlučuje za vitamine kao dodatke sopstvenoj ishrani, ne sledi ovu logiku. Znajući za ovakvo razmišljanje, proizvođači suplemenata trude se da potrpaju što je moguće više stvari u jednu malu kapsulu, pritom nas ubeđujući da će biti bolje za nas što je više puta uzmemo. Ovo jednostavno nije tačno! Kao što je poznato, nije važna količina hranljivih materija koja se unese u organizam, već njihova forma i kolika im je bioraspoloživost (udeo primenjene doze vitamina koja u neizmenjenom obliku dospeva u sistemsku cirkulaciju). U stvari, imajući u vidu da konzumiranje pojedinačnih hranljivih materija može da napravi neravnotežu u telu, zaključuje se da će veći nivo uzimanja jedne određene hranljive materije brže dovesti do disbalansa.
Šta ovo znači? Moć prirodnih dodataka ishrani povezana je sa sinergijom, a ne sa stvarnim učinkom pojedinačnih hranljivih materija. To je jedan kombinovani efekat svih delova iz hrane, a ne hemijsko dejstvo jednog određenog dela.
Ključ dobrog suplementa
Kako da budete sigurni u to da li je neki određeni suplement koji nameravate da priključite svojoj ishrani dobar izbor za vas? Za početak, proverite da li ima sledeće karakteristike:
- Trebalo bi da je što je moguće bliži svom prirodnom obliku
- Sa najvećom pažnjom treba da se isprate sve faze njegove proizvodnje: od uzgajanja njegovih sastojaka do samog procesa nastanka, kao i testiranje njegovih mogućnosti i proverena kontrola kvaliteta
- Izbor određenog suplementa treba da zavisi od toga da li kompanija koja ga proizvodi ima dugu istoriju pružanja visoko kvalitetnih suplemenata, koji ostvaruju najbolje moguće rezultate