layout

wide boxed

direction

ltr rtl

style

light dark

skins

default alimbalmarina somnambula juicy spoonflower goats nutricap keratin vit courtly attire mondrian sage walking by

bg pattern

1 2 3 4 5 6 7 8

bg image

1 2 3 4 5 6 7 8

Kako funkcioniše naš imunološki sistem

Ljudski organizam ima zapanjujući broj mehanizama pomoću kojih se štiti od bolesti, a svi oni zajedno čine imunološki sistem.

Imunološki sistem

To čini na nekoliko načina:

  1. Stvaranjem prepreke koja sprečava bakterije i viruse da uđu u vaše telo.
  2. Otkrivanjem i eliminisanjem bakterija i virusa koji uspeju da uđu u telo, pre nego što dobiju priliku da se reprodukuju i razmnože.
  3. Eliminacijom virusa ili bakterija koji su uspeli da se razmnože u količini dovoljnoj da počnu da izazivaju probleme.
  4. Nalaženjem kancerogenih (ili ostalih neželjenih ćelija) i njihovom eliminacijom.

Najočigledniji delovi imunog sistema su lako vidljive prepreke – koža, oči, nos i usta. Koža je čvrsta i otporna na bakterije i luči antibakterijske supstance. Suze i sluz sadrže enzim koji razara ćelijske zidove mnogih bakterija. I pljuvačka ima antibakterijska svojstva. A ako neki mikrobi prođu pljuvačku, idući nivo odbrane predstavlja želudačna kiselina.

Većina bakterija i virusa ne prođe prvu liniju odbrane tela. ali neki uspeju, i kada se jednom nađu u telu, imuni sistem se protiv njih bori na drugom nivou – nivou suočavanja i pobede. Za većinu ljudi virusne i bakterijske infekcije najčešći su uzroci bolesti. One uglavnom traju sve dok telo ne postane imuno na te određene mikrobe i ne oporavi se. Ali većina ljudi je najzainteresovanija za unutrašnji rad imunog sistema.

 

Koji su sastavni delovi imunološkog sistema?

Ljudiski imunološki sistem je jako složen sistem sastavljen iz brojnih funkcionalnih delova.

Da bi shvatili kako imunološki sistem funkcioniše od suštinskog je značaja poznavati njegove funkcionalne delove i njihovu ulogu.

Sastavne delove imunoloskog sistema čine:

Antitela

Antitela (poznata i kao imunoglobulini i gamaglobulini) su proteini u obliku slova Y koji reaguju na određene bakterije, viruse ili toksine koje zovemo antigenima. Proizvode ih bela krvna zrnca.

Antitela se mogu vezati za toksine, onemogućiti njihova hemijska dejstva ili signalisati da treba ukloniti napadača.

Dele se na pet vrsta. Njihova imena se generalno skraćuju. Na primer, imunoglobulin A ima skraćenicu IgA. Evo svih skraćenica: IgA, IgD, IgE, IgG, i IgM.

Koštana srž

Koštana srž proizvodi nova crvena i bela krvna zrnca. Crvena krvna zrnca se u potpunosti formiraju u koštanoj srži, a zatim ulaze u krvotok. S druge strane, većina belih krvnih zrnaca sazreva negde drugde, u fabrikama lociranim u dugim kostima tela. Srž proizvodi sva krvna zrnca iz matičnih ćelija. One se zovu “matične ćelije” (osnovne ćelije) zato što prethode različitim tipovima ćelija. Mogu imati različitu svrhu i po potrebi se promeniti u određeni tip belih krvnih zrnaca.

Komplement

Komplementni sistem

Ako bacilli i prodru kroz fizičke i hemijske barijere tela i uđu u krvotok, aktivira se i napada ih mešavina tečnih proteina koja se zove komplement. Komplement obuhvata niz proteina. Iako u krvotoku postoje milioni različitih antitela, svako senzitivno na određeni antigen, u sistemu komplementa postoji samo šačica proteina koji slobodno plutaju po krvi. Komplementi se proizvode u jetri. Proteini komplementa se aktiviraju i kombinuju (komplementarni su) sa antitelima. Oni uzrokuju lizu (pucanje) ćelija i šalju signal fagocitima da određenu ćeliju treba ukloniti.

Interferon

Interferon

Interferon je još jedan od proteina koji proizvodi većina ćelija u telu. Zadatak interferona jeste da omogući ćelijama da jedna drugoj šalju signale. Kada ćelija otkrije interferon ostalih ćelija ona počinje da proizvodi proteine koji pomažu u sprečavanju repliciranja virusa u ćeliji i stimuliše ćelije ubice.

Hormoni

Hormoni

Hormoni – Imunološki sistem proizvodi nekoliko hormona. Ti hormoni su opšte poznati kao limfokini. Neki hormoni u telu koče imuni sistem. To su steroidi i kortikosteroidi (komponente adrenalina).

  • Timozin je hormon koji podstiče proizvodnju limfocita (limfocit je oblik belog krvnog zrnca). Smatra se da ga proizvodi timus.
  • Interleukini su još jedna vrsta hormona koju stvaraju crvena krvna zrnca. Interleukin-1 proizvode makrofagi nakon što pojedu nepoznatu ćeliju. Kada stigne do hipotalamusa, IL-1 uzrokuje groznicu i zamor, i ubija mnoge vrste bakterija.
  • Tumor Necrosis Factor (TNF) takođe proizvode makrofagi. Može da ubije ćelije tumora i pomaže u stvaranju novih krvnih sudova.

Limfni sistem

Limfni sistem

Sva tkiva tela konstantno su uronjena u limfu, prozirnu tečnost sličnu vodi, koja nastaje iz krvi. Limfni sistem otkriva i uklanja bakterije i otpad. Limfna tečnost na kraju stiže do limfnih čvorova, telesnih “fabrika za obradu otpadnog materijala”, u kojima se dalje obrađuje.

  • Limfni čvorovi su zapravo filteri koji hvataju bacile i ostala strana tela. Čvorovi sadrže armije limfocita koji treba da se izbore sa bacilima. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja neutrališu ili uništavaju bacile. Prilikom borbe protiv infekcije limfni čvorovi mogu oteći.
  • Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž i timus, kao i limfne čvorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu poznate kao Pejerove ploče.
  • Prosečno ljudsko telo sadrži otprilike 1 do 2 litre limfne tečnosti.

Slezina

Slezina

Slezina filtrira krv u potrazi za nepoznatim ćelijama i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. To je organ veličine pesnice smešten u gornjem levom delu abdomena. Slezina sadrži dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca, i belu pulpu koja sadrži limfoidno tkivo. Različiti delovi slezine specijaliziraju se za različite vrste imunoćelija. Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu, zarobljavaju ih imunoćelije poznate kao makrofage.

Timus

Timus

Timus se nalazi u grudnom košu, između grudne kosti i srca. Odgovoran je za proizvodnju T – ćelija i važan je za njihovo sazrevanje.

Bela krvna zrnca

Bela Krvna Zrnca

Bela krvna zrnca veoma su važan deo vašeg imunološkog sistema. Ona zapravo predstavljaju veliku zbirku različitih ćelija koje međusobno sarađuju u procesu uništavanja bakterija i virusa. Evo različitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u vašem telu:

  • Leukociti
  • Limfociti
  • Monociti
  • Granulociti
  • B-ćelije
  • Ćelije plazme
  • T-ćelije
  • T-ćelije pomagači
  • T-ćelije ubice
  • T-ćelije ugušivači
  • Ćelije prirodne ubice
  • Neutrofili
  • Eozinofili
  • Bazofili
  • Fagociti
  • Makrofagi

Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponašaju kao živi, nezavisni jednoćelijski organizmi, kreću se poput ameba i sami hvataju stvari tako što ih obuhvate. Većina leukocita nastaje u koštanoj srži kao stem ćelije.

Postoje tri vrste leukocita

  1. Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže granule. U zavisnosti od vrste ćelije, granule sadrže različite hemikalije.
  2. Monociti, koji čine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi.
  3. Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od ključnog značaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita - B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije). Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B ćelije, a one koji koji sazrevaju u timusu T ćelije.

Većina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi.

Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T ćelije zapravo bore protiv nje.

B ćelije dejstvuju pomoću majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. Ali dok ne dođe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konačno dođe, B ćelije se dramatično brzo množe i oslobađaju velike količine odgovarajućih antitela.

Proces funkcioniše na sledeći način: kada bacil naleti na B ćeliju ona se razmnožava i formira svoje verzije, koje se zovu ćelije “plazme”. Ćelije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju određeni bacil da bi ga fagociti lakše pojeli. Neke B ćelije nastave da se razmnožavaju i nakon uništavanja bacila, jer će u slučaju njegovog povratka antitela biti spremna.

T ćelije funkcionišu malo drugačije. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar ćelija, zadatak T ćelija je da identifikuju i unište te ćelije. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije "ubice" i ćelije "pomagači". Ćelije pomagači identifikuju ćelije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače.

Sve to se dešava zato što napadnute ćelije otkriju svoj položaj pomoću abnormalnih proteina na površini. Kada se ćelija pomagač susretne sa abnormalnim proteinima, ona ispušta hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore ćelijama ubicama da treba da se razmnožavaju. Ćelije ubice potom naciljaju abnormalnu ćeliju i unište je. I baš kao B ćelije, neke ćelije ubice se zadrže u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne ćelije na koje naiđu.

Dok je imunitet nenarušen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, poput herpesa ili bilo čega drugog što postoji u svakom organizmu., na isti ili različit način, ali postoji kao jedna latentna opasnost. Najvažnije je da nateramo svoj imuni-sistem da efikasno funkcioniše, I na taj način stvaramo velike šanse da, savršeno zdravi, živimo jedan potpuno zdrav i kvalitetan način.

B ćelije dejstvuju pomoću majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. Ali dok ne dođe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konačno dođe, B ćelije se dramatično brzo množe i oslobađaju velike količine odgovarajućih antitela.

Ovaj tekst i sajt su edukativnog karaktera, namenjeni za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nisu zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje.

Obaveštenje

Ovaj sajt je namenjen za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nije zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje. Informacije preko ovog sajta ne smeju se koristiti za dijagnozu ili lečenje zdravstvenog problema ili bolesti. Sajt nije zamena za profesionalnu zdravstvenu zaštitu, dizajniran je u cilju da podrži, a ne da zameni odnos pacijent-lekar. Bez obzira na to kako se proizvodi mogu koristiti u drugim zemljama ili bilo šta što ste možda čuli ili pročitali o Aloha Medicinals proizvodima, po FDA zakonu u Sjedinjenim Američkim Državama, zakonom je zabranjeno proizvodjaču da tvrdi da je preparat lek. Nijedan od proizvoda navedenih na ovom sajtu nije namenjen da se koristi u lečenju svih bolesti. Sve izjave Aloha Medicinals su namenjene u informativne svrhe. Izjave nisu ocenjene od strane FDA,a proizvodi nisu namenjeni za dijagnozu, tretman, lečenje ili sprečavanje bilo koje bolesti. Zdravstvene odluke su isuviše važne da bi se donosile bez saveta lekara. Kao i kod svakog dodatka ishrani ili biljnog dodatka pre upotrebe konsultujte svog lekara o upotrebi proizvoda. Ako ste dojilja ili trudnica, pre upotrebe bilo kog preparata konsultujte svog lekara.

Zakon o autorskom pravu

Zakonom o autorskom pravu, razumete i saglasni ste da vam je isključivo dozvoljeno da koristite Sadržaj odobren ovim Ugovorom i da ne možete kopirati, umnožavati, distribuirati ili kreirati izvedene radove iz ovog Sadržaja bez prethodnog izričitog pismenog ovlašćenja vlasnika sajta. Uslovi korišćenja

Copyright ©2006-2017 www.moj-imunitet.com je namenjen isključivo ličnom, a ne komercijalnom korišćenju. | Sva prava zadržana.